Chapter 1

   Aleksandar Makedonac, sin Filipov - tada već gospodar Grčke - provali iz zemlje Kitima i potuče Darija, kralja perzijskog i medijskog, i zakralji se namjesto njega.  

--

  Povede mnoge ratove, zauze tvrđave i poubija kraljeve zemlje.  

--

  Dopro je do nakraj svijeta i poplijenio mnoge narode. Sva zemlja pred njim umuknu, a srce se njegovo uznese i uzoholi.  

--

  Sakupi silnu vojsku, podloži svojoj vlasti krajeve, narode i vladare da mu plaćaju danak.  

--

  Konačno pade u postelju i uvidje da mu je umrijeti.  

--

  Sazva svoje službenike, odličnike koji su s njim rasli od mladosti, i još za života razdijeli im svoje kraljevstvo.  

--

  Tako, pošto je kraljevao dvanaest godina, Aleksandar umrije.  

--

  A njegovi časnici preuzeše vlast, svaki na svome području.  

--

  Svi se oni poslije njegove smrti okruniše, a tako nakon njih i njihovi sinovi. Tako se godine i godine množilo zlo na zemlji.

--

  Od njih dođe grešni izdanak Antioh Epifan, sin kralja Antioha, koji bijaše talac u Rimu. On se zakralji godine sto trideset i sedme kraljevstva grčkoga.  

--

  U one dane nađoše se u Izraelu ljudi opaki koji stadoše uvjeravati mnoge: "Hajde da sklopimo savez s narodima svojim susjedima, jer otkako se od njih odijelismo, snađoše nas mnoga zla."  

--

  I mnogima se to svidjelo.  

--

  Štoviše, požuriše se neki od naroda i odoše kralju, koji im dopusti da se povedu za poganskim običajima.  

--

  I sagradiše u Jeruzalemu borilište, kako to običavaju pogani,  

--

  prepraviše svoje obrezanje i otpadoše od svetog Saveza. Ujarmiše se s poganima i prodaše se da čine zlo.

--

  Kad je Antioh učvrstio svoju vlast, poduze da svom kraljevstvu podvrgne Egipat pa da kraljuje dvama kraljevstvima.  

--

  Provali u Egipat sa silnom vojskom, s bojnim kolima i slonovima, s konjicom i velikim brodovljem.  

--

  I zametne rat protiv Ptolemeja, kralja egipatskog, koji pred njim uzmače i pobježe. Padoše mnogi nasmrt ranjeni.  

--

  I tako oni zagospodariše egipatskim utvrđenim gradovima i poplijeniše Egipat.  

--

  A pošto je potukao Egipat, Antioh se godine sto četrdeset i treće vrati i krene protiv Izraela. Uziđe na Jeruzalem sa silnom vojskom.  

--

  Drsko prodre u Svetište i zaplijeni zlatni kadioni žrtvenik, svijećnjak sa svim, priborom,  

--

  stol za prinošenje hljebova, sudove za žrtve ljevanice, kaleže, zlatne kadionice, zavjese, vijence i sav zlatni ures na pročelju Hrama, koje ogoli.  

--

  Zaplijenio je sve srebro i zlato, oteo dragocjeno posuđe i opljačkao tajne riznice koje je mogao pronaći.  

--

  Oplijenivši sve to, vratio se u svoju zemlju, pošto je izvršio pokolj i izgovorio silno bogohulstvo.  

--

  U Izraelu nasta opća tuga po svim mjestima.  

--

  Zastenjaše poglavari i starješine, obnemogoše mladići i djevojke - ljepota ženska sva uvenu.  

--

  Mladoženje udariše u tužaljke; a nevjeste po ložnicama prokukaše.  

--

  Sva se zemlja tresla od žalosti nad svojim stanovnicima, sav se dom Jakovljev obukao u sramotu.  

--

  Nakon dvije godine posla kralj u gradove judejske nadglednika poreza, koji dođe u Jeruzalem s jakom vojskom.  

--

  Najprije im je lukavo govorio o miru, i oni mu povjerovaše. Zatim iznenada navali na grad, potuče ga teškim udarcima i pogubi mnoštvo Izraelaca.  

--

  Opljačka grad, zapali ga vatrom i sruši mu kuće i zid unaokolo.  

--

  Žene i djecu učiniše sebi robljem i porazdijeliše među sobom stoku.  

--

  Zatim su obzidali Davidov grad velikim i jakim zidom, s gordim kulama, i tako im postade utvrdom.  

--

  Ondje smjestiše opaki ološ, ljude protivne Zakonu, koji se tu osiliše.  

--

  Nagomilaše tu oružja i hrane i pohraniše plijen koji poplijeniše u Jeruzalemu. I tako se tu stvorilo neprijateljsko gnijezdo.  

--

  Postade to zasjeda Svetištu, za sve vrijeme opak protivnik Izraelu.  

--

  Proliše krv nevinu naokolo Svetišta i oskvrnuše sveto mjesto.  

--

  Zbog njih pobjegoše žitelji jeruzalemski i grad postade naselje stranaca. Jeruzalem postade tuđina porodu svome, i djeca ga njegova napustiše.  

--

  Svetište njegovo opustje k'o pustinja, blagdani mu se okrenuše u žalovanje, subote u porugu, a slava njegova u ništavilo.  

--

  K'o nekoć slava njegova, namnožila mu se sramota, i sav se ponos njegov okrenu u tugovanje.  

--

  I napisa kralj proglas svemu svom kraljevstvu da svi moraju postati jedan narod i svaki mora ostaviti svoje običaje.  

--

  I svi se narodi pokoriše kraljevoj naredbi.  

--

  I mnogi Izraelci prihvatiše njegovo bogoštovlje i počeše žrtvovati idolima i ne svetkovati subotu.  

--

  A kralj posla u Jeruzalem, i u ostale judejske gradove, poslanice po glasnicima da se svi imaju povesti za običajima tuđinaca koji su u zemlji,  

--

  pa da se u Hramu dokinu paljenice, klanice i ljevanice; da se više ne svetkuju subote i blagdani;  

--

  da se onečisti Svetište i sveti narod;  

--

  da se podignu oltari, sveti gajevi i idoli pa da im se žrtvuju svinje i nečiste životinje;  

--

  da se više ne obrezuju djeca, da se onečiste svakom nečistoćom i gnusobom  

--

  i tako zaborave Zakon i izmijene sve običaje.  

--

  Tko se ne pokori kraljevoj naredbi, osuđen je na smrt.  

--

  Kralj je svem kraljevstvu napisao proglase takva sadržaja i postavio je nadglednike nad svim narodom da se to provede. Svim je judejskim gradovima, svakomu napose, zapovjedio da prinose žrtve.  

--

  I pridružiše im se mnogi od naroda, svi oni koji su otpali od Zakona, i zla velika učiniše u zemlji.  

--

  Takvi primoraše Izraela da se skriva u svakojakim zbježištima.  

--

  Petnaestoga dana mjeseca Kisleva, godine sto četrdeset i pete, sagradio je kralj na oltaru za žrtve paljenice Grozotu pustoši. I u susjednim judejskim gradovima podigoše žrtvenike.  

--

  I palili su tamjan na vratima kuća i po trgovima.  

--

  A u koga nađoše knjige Zakona, razderaše ih i baciše u vatru.  

--

  Ako bi otkrili da tko čuva svitak knjige Saveza ili da pristaje uza Zakon, po kraljevoj je odluci bio ubijen.  

--

  Takvo nasilje provodili su mjesec za mjesecom nad Izraelom, nad svakim koga bi po gradovima otkrili.  

--

  Dvadeset i petoga u mjesecu prinosili su žrtve na žrtveniku podignutu na oltaru za paljenice.  

--

  Po toj zapovijedi pogubljivali su žene koje su dale obrezati svoju djecu;  

--

  objesili bi im o vrat dojenčad i smaknuli ih zajedno sa svim njihovim domom i s onima koji su izvršili obrezanje.  

--

  Uza sve to, mnogi od Izraela ostadoše postojani i pokazaše se hrabri te nisu jeli od nečistih jela.  

--

  Radije su išli u smrt nego da se onečiste hranom ili da oskvrnu sveti Savez. I tako su umirali.  

--

  Uistinu, strašan gnjev bijaše nad Izraelom.  

--