| Chapter 24 |
1 |
Prvoga dana u tjednu, veoma rano, dođoše one na grob s miomirisima što ih pripraviše. --
|
2 |
Kamen nađoše otkotrljan od groba. --
|
3 |
Uđoše, ali ne nađoše tijela Gospodina Isusa. --
|
4 |
I dok su stajale zbunjene nad tim, gle, dva čovjeka u blistavoj odjeći stadoše do njih. --
|
5 |
Zastrašene obore lica k zemlji, a oni će im: "Što tražite Živoga među mrtvima? --
|
6 |
Nije ovdje, nego uskrsnu! Sjetite se kako vam je govorio dok je još bio u Galileji: --
|
7 |
'Treba da Sin Čovječji bude predan u ruke grešnika, i raspet, i treći dan da ustane.'" --
|
8 |
I sjetiše se one riječi njegovih, --
|
9 |
vratiše se s groba te javiše sve to jedanaestorici i svima drugima. --
|
10 |
A bile su to: Marija Magdalena, Ivana i Marija Jakovljeva. I ostale zajedno s njima govorahu to apostolima, --
|
11 |
ali njima se te riječi pričiniše kao tlapnja, te im ne vjerovahu. --
|
12 |
A Petar usta i potrča na grob. Sagnuvši se, opazi samo povoje. I vrati se kući čudeći se tome što se zbilo. --
|
13 |
I gle, dvojica su od njih toga istog dana putovala u selo koje se zove Emaus, udaljeno od Jeruzalema šezdeset stadija. --
|
14 |
Razgovarahu međusobno o svemu što se dogodilo. --
|
15 |
I dok su tako razgovarali i raspravljali, približi im se Isus i pođe s njima. --
|
16 |
Ali prepoznati ga - bijaše uskraćeno njihovim očima. --
|
17 |
On ih upita: "Što to putem pretresate među sobom?" Oni se snuždeni zaustave --
|
18 |
te mu jedan od njih, imenom Kleofa, odgovori: "Zar si ti jedini stranac u Jeruzalemu te ne znaš što se u njemu dogodilo ovih dana?" --
|
19 |
A on će: "Što to?" Odgovore mu: "Pa ono s Isusom Nazarećaninom, koji bijaše prorok - silan na djelu i na riječi pred Bogom i svim narodom: --
|
20 |
kako su ga glavari svećenički i vijećnici naši predali da bude osuđen na smrt te ga razapeli. --
|
21 |
A mi se nadasmo da je on onaj koji ima otkupiti Izraela. Ali osim svega toga ovo je već treći dan što se to dogodilo. --
|
22 |
A zbuniše nas i žene neke od naših: u praskozorje bijahu na grobu, --
|
23 |
ali nisu našle njegova tijela pa dođoše te rekoše da su im se ukazali anđeli koji su rekli da je on živ. --
|
24 |
Odoše nato i neki naši na grob i nađoše kako žene rekoše, ali njega ne vidješe." --
|
25 |
A on će im: "O bezumni i srca spora da vjerujete što god su proroci navijestili! --
|
26 |
Nije li trebalo da Krist sve to pretrpi te uđe u svoju slavu?" --
|
27 |
Počevši tada od Mojsija i svih proroka, protumači im što u svim Pismima ima o njemu. --
|
28 |
Uto se približe selu kamo su išli, a on kao da htjede dalje. --
|
29 |
No oni navaljivahu: "Ostani s nama jer zamalo će večer i dan je na izmaku!" I uniđe da ostane s njima. --
|
30 |
Dok bijaše s njima za stolom, uze kruh, izreče blagoslov, razlomi te im davaše. --
|
31 |
Uto im se otvore oči te ga prepoznaše, a on im iščeznu s očiju. --
|
32 |
Tada rekoše jedan drugome: "Nije li gorjelo srce u nama dok nam je putem govorio, dok nam je otkrivao Pisma?" --
|
33 |
U isti se čas digoše i vratiše u Jeruzalem. Nađoše okupljenu jedanaestoricu i one koji bijahu s njima. --
|
34 |
Oni im rekoše: "Doista uskrsnu Gospodin i ukaza se Šimunu!" --
|
35 |
Nato oni pripovjede ono s puta i kako ga prepoznaše u lomljenju kruha. --
|
36 |
Dok su oni o tom razgovarali, stane Isus posred njih i reče im: "Mir vama!" --
|
37 |
Oni, zbunjeni i prestrašeni, pomisliše da vide duha. --
|
38 |
Reče im Isus: "Zašto se prepadoste? Zašto vam sumnje obuzimaju srce? --
|
39 |
Pogledajte ruke moje i noge! Ta ja sam! Opipajte me i vidite jer duh tijela ni kostiju nema kao što vidite da ja imam." --
|
40 |
Rekavši to, pokaza im ruke i noge. --
|
41 |
I dok oni od radosti još nisu vjerovali, nego se čudom čudili, on im reče: "Imate li ovdje što za jelo?" --
|
42 |
Oni mu pruže komad pečene ribe. --
|
43 |
On uzme i pred njima pojede. --
|
44 |
Nato im reče: "To je ono što sam vam govorio dok sam još bio s vama: treba da se ispuni sve što je u Mojsijevu Zakonu, u Prorocima i Psalmima o meni napisano." --
|
45 |
Tada im otvori pamet da razumiju Pisma --
|
46 |
te im reče: "Ovako je pisano: 'Krist će trpjeti i treći dan ustati od mrtvih, --
|
47 |
i u njegovo će se ime propovijedati obraćenje i otpuštenje grijeha po svim narodima počevši od Jeruzalema.' --
|
48 |
Vi ste tomu svjedoci. --
|
49 |
I evo, ja šaljem na vas Obećanje Oca svojega. Ostanite zato u gradu dok se ne obučete u Silu odozgor." --
|
50 |
Zatim ih izvede do Betanije, podiže ruke pa ih blagoslovi. --
|
51 |
I dok ih blagoslivljaše, rasta se od njih i uznesen bi na nebo. --
|
52 |
Oni mu se ničice poklone pa se s velikom radosti vrate u Jeruzalem --
|
53 |
te sve vrijeme u Hramu blagoslivljahu Boga. --
|