Chapter 22

   Bližio se Blagdan beskvasnih kruhova zvan Pasha.  

--

  Glavari svećenički i pismoznanci tražili su kako da Isusa smaknu jer se bojahu naroda.  

--

  A Sotona uđe u Judu zvanog Iškariotski koji bijaše iz broja dvanaestorice.  

--

  On ode i ugovori s glavarima svećeničkim i zapovjednicima kako da im ga preda.  

--

  Oni se povesele i ugovore da će mu dati novca.  

--

  On pristade. Otada je tražio priliku da im ga preda mimo naroda.  

--

  Kada dođe Dan beskvasnih kruhova, u koji je trebalo žrtvovati pashu,  

--

  posla Isus Petra i Ivana i reče: "Hajdete, pripravite nam da blagujemo pashu."  

--

  Rekoše mu: "Gdje hoćeš da pripravimo?"  

--

  On im reče: "Evo, čim uđete u grad, namjerit ćete se na čovjeka koji nosi krčag vode. Pođite za njim u kuću u koju uniđe  

--

  i recite domaćinu te kuće: 'Učitelj veli: Gdje je svratište u kojem bih blagovao pashu sa svojim učenicima?'  

--

  I on će vam pokazati na katu veliko blagovalište prostrto: ondje pripravite."  

--

  Oni odu, nađu kako im je rekao i priprave pashu.  

--

  Kada dođe čas, sjede Isus za stol i apostoli s njim.  

--

  I reče im: "Svom sam dušom čeznuo ovu pashu blagovati s vama prije svoje muke.  

--

  Jer kažem vam, neću je više blagovati dok se ona ne završi u kraljevstvu Božjem."  

--

  I uze čašu, zahvali i reče: "Uzmite je i razdijelite među sobom.  

--

  Jer kažem vam, ne, neću više piti od roda trsova dok kraljevstvo Božje ne dođe."  

--

  I uze kruh, zahvali, razlomi i dade im govoreći: "Ovo je tijelo moje koje se za vas predaje. Ovo činite meni na spomen."  

--

  Tako i čašu, pošto večeraše, govoreći: "Ova čaša novi je Savez u mojoj krvi koja se za vas prolijeva."  

--

  "A evo, ruka mog izdajice sa mnom je na stolu.  

--

  Sin Čovječji, istina, ide kako je određeno, ali jao čovjeku onomu koji ga predaje."  

--

  I oni se počeše ispitivati tko bi od njih mogao takvo što učiniti.  

--

  Uto nasta među njima prepirka tko bi od njih bio najveći.  

--

  A on im reče: "Kraljevi gospoduju svojim narodima i vlastodršci nazivaju sebe dobrotvorima.  

--

  Vi nemojte tako! Naprotiv, najveći među vama neka bude kao najmlađi; i predstojnik kao poslužitelj.  

--

  Ta tko je veći? Koji je za stolom ili koji poslužuje? Zar ne onaj koji je za stolom? A ja sam posred vas kao onaj koji poslužuje."  

--

  "Da, vi ste sa mnom ustrajali u mojim kušnjama.  

--

  Ja vam stoga u baštinu predajem kraljevstvo što ga je meni predao moj Otac:  

--

  da jedete i pijete za mojim stolom u kraljevstvu mojemu i sjedite na prijestoljima sudeći dvanaest plemena Izraelovih."  

--

  "Šimune, Šimune, evo Sotona zaiska da vas prorešeta kao pšenicu.  

--

  Ali ja sam molio za tebe da ne malakše tvoja vjera. Pa kad k sebi dođeš, učvrsti svoju braću."  

--

  Petar mu reče: "Gospodine, s tobom sam spreman i u tamnicu i u smrt."  

--

  A Isus će mu: "Kažem ti, Petre, neće se danas oglasiti pijetao dok triput ne zatajiš da me poznaš."  

--

  I reče: "Kad sam vas poslao bez kese i bez torbe i bez sandala, je li vam što nedostajalo?" Oni odgovore: "Ništa."  

--

  Nato će im: "No sada tko ima kesu, neka je uzme! Isto tako i torbu! A koji nema, neka proda svoju haljinu i neka kupi sebi mač  

--

  jer kažem vam, ono što je napisano treba se ispuniti na meni: Među zlikovce bi ubrojen. Uistinu, sve što se odnosi na mene ispunja se."  

--

  Oni mu rekoše: "Gospodine, evo ovdje dva mača!" Reče im: "Dosta je!"  

--

  Tada iziđe te se po običaju zaputi na Maslinsku goru. Za njim pođoše i njegovi učenici.  

--

  Kada dođe onamo, reče im: "Molite da ne padnete u napast!"  

--

  I otrgnu se od njih koliko bi se kamenom dobacilo, pade na koljena pa se molio:  

--

  "Oče! Ako hoćeš, otkloni ovu čašu od mene. Ali ne moja volja, nego tvoja neka bude!"  

--

  A ukaza mu se anđeo s neba koji ga ohrabri. A kad je bio u smrtnoj muci, usrdnije se molio.  

--

  I bijaše znoj njegov kao kaplje krvi koje su padale na zemlju.  

--

  Usta od molitve, dođe učenicima i nađe ih snene od žalosti  

--

  pa im reče: "Što spavate? Ustanite! Molite da ne padnete u napast!"  

--

  Dok je on još govorio, eto svjetine, a pred njom jedan od dvanaestorice, zvani Juda. On se približi Isusu da ga poljubi.  

--

  Isus mu reče: "Juda, poljupcem Sina Čovječjeg predaješ?"  

--

  A oni oko njega, vidjevši što se zbiva, rekoše: "Gospodine, da udarimo mačem?"  

--

  I jedan od njih udari slugu velikoga svećenika i odsiječe mu desno uho.  

--

  Isus odgovori: "Pustite! Dosta!" Onda se dotače uha i zacijeli ga.  

--

  Nato Isus reče onima koji se digoše na nj, glavarima svećeničkim, zapovjednicima hramskim i starješinama: "Kao na razbojnika iziđoste s mačevima i toljagama!  

--

  Danomice bijah s vama u Hramu i ne digoste ruke na me. No ovo je vaš čas i vlast Tmina."  

--

  Uhvatiše ga dakle, odvedoše i uvedoše u dom velikoga svećenika. Petar je išao za njim izdaleka.  

--

  A posred dvorišta naložiše vatru i posjedaše uokolo. Među njih sjedne Petar.  

--

  Ugleda ga neka sluškinja gdje sjedi kraj vatre, oštro ga pogleda i reče: "I ovaj bijaše s njim!"  

--

  A on zanijeka: "Ne znam ga, ženo!"  

--

  Malo zatim opazi ga netko drugi i reče: "I ti si od njih!" A Petar reče: "Čovječe, nisam!"  

--

  I nakon otprilike jedne ure drugi neki navaljivaše: "Doista, i ovaj bijaše s njim! Ta Galilejac je!"  

--

  A Petar će: "Čovječe, ne znam što govoriš!" I umah, dok je on još govorio, oglasi se pijetao.  

--

  Gospodin se obazre i upre pogled u Petra, a Petar se spomenu riječi Gospodinove, kako mu ono reče: "Prije nego se danas pijetao oglasi, zatajit ćeš me tri puta."  

--

  I iziđe te gorko zaplaka.  

--

  A ljudi koji su Isusa čuvali udarajući ga poigravali se njime  

--

  i zastirući mu lice, zapitkivali ga: "Proreci tko te udario!"  

--

  I mnogim se drugim pogrdama nabacivali na nj.  

--

  A kad se razdanilo, sabra se starješinstvo narodno, glavari svećenički i pismoznanci te ga dovedoše pred svoje Vijeće  

--

  i rekoše: "Ako si ti Krist, reci nam!" A on će im: "Ako vam reknem, nećete vjerovati;  

--

  ako vas zapitam, nećete odgovoriti.  

--

  No od sada će Sin Čovječji sjedjeti zdesna Sile Božje."  

--

  Nato svi rekoše: "Ti si, dakle, Sin Božji!" On im reče: "Vi velite! Ja jesam!"  

--

  Nato će oni: "Što nam još svjedočanstvo treba? Ta sami smo čuli iz njegovih usta!"  

--