Chapter 19

   I uđe u Jerihon. Dok je njime prolazio,  

--

  eto čovjeka imenom Zakej. Bijaše on nadcarinik, i to bogat.  

--

  Želio je vidjeti tko je to Isus, ali ne mogaše od mnoštva jer je bio niska stasa.  

--

  Potrča naprijed, pope se na smokvu da ga vidi jer je onuda imao proći.  

--

  Kad Isus dođe na to mjesto, pogleda gore i reče mu: "Zakeju, žurno siđi! Danas mi je proboraviti u tvojoj kući."  

--

  On žurno siđe i primi ga sav radostan.  

--

  A svi koji to vidješe stadoše mrmljati: "Čovjeku se grešniku svratio!"  

--

  A Zakej usta i reče Gospodinu: "Evo, Gospodine, polovicu svog imanja dajem siromasima! I ako sam koga u čemu prevario, vraćam četverostruko."  

--

  Reče mu na to Isus: "Danas je došlo spasenje ovoj kući jer i on je sin Abrahamov!  

--

  Ta Sin Čovječji dođe potražiti i spasiti izgubljeno!"  

--

  Kako su oni to slušali, dometnu on prispodobu - zato što bijaše nadomak Jeruzalemu i oni mislili da će se umah pojaviti kraljevstvo Božje.  

--

  Reče dakle: "Neki je ugledan čovjek imao otputovati u daleku zemlju da primi svoje kraljevstvo pa da se vrati.  

--

  Dozva svojih deset slugu, dade im deset mna i reče: 'Trgujte dok ne dođem.'  

--

  A njegovi ga građani mrzili te poslaše za njim poslanstvo s porukom: 'Nećemo da se ovaj zakralji nad nama.'"  

--

  "Kad je on primio kraljevstvo i vratio se, naredi da mu dozovu one sluge kojima je predao novac da sazna što su zaradili."  

--

  "Pristupi prvi i reče: 'Gospodaru, tvoja mna donije deset mna.'  

--

  Reče mu: 'Valjaš, slugo dobri! U najmanjem si bio vjeran, vladaj nad deset gradova!'  

--

  Dođe i drugi govoreći: 'Mna je tvoja, gospodaru, donijela pet mna.'  

--

  I tomu reče: 'I ti budi nad pet gradova!'"  

--

  "Treći, opet dođe govoreći: 'Gospodaru, evo ti tvoje mne. Držao sam je pohranjenu u rupcu.  

--

  Bojao sam te se jer si čovjek strog: uzimaš što nisi pohranio, žanješ što nisi posijao.'"  

--

  "Kaže mu: 'Iz tvojih te usta sudim, zli slugo! Znao si da sam čovjek strog, da uzimam što nisam pohranio i žanjem što nisam posijao?  

--

  Zašto onda nisi uložio moj novac u novčarnicu? Ja bih ga po povratku podigao s dobitkom.'  

--

  Nato reče nazočnima: 'Uzmite od njega mnu i dajte onomu koji ih ima deset.'  

--

  Rekoše mu: 'Gospodaru, ta već ima deset mna!'  

--

  Kažem vam: svakomu koji ima još će se dati, a od onoga koji nema oduzet će se i ono što ima.  

--

  A moje neprijatelje - one koji me ne htjedoše za kralja - dovedite ovamo i smaknite ih pred mojim očima!'"  

--

  Rekavši to, nastavi put uzlazeći u Jeruzalem.  

--

  Kad se približi Betfagi i Betaniji, uz goru koja se zove Maslinska, posla dvojicu učenika  

--

  govoreći: "Hajdete u selo pred vama. Čim uđete u nj, naći ćete privezano magare koje još nitko nije zajahao. Odriješite ga i dovedite.  

--

  Upita li vas tko: 'Zašto driješite?', ovako recite: 'Gospodinu treba.'"  

--

  Oni koji bijahu poslani otiđoše i nađoše kako im bijaše rekao.  

--

  I dok su driješili magare, rekoše im gospodari: "Što driješite magare?"  

--

  Oni odgovore: "Gospodinu treba."  

--

  I dovedoše ga Isusu i staviše svoje haljine na magare te posjednuše Isusa.  

--

  I kuda bi on prolazio, prostirali bi po putu svoje haljine.  

--

  A kad se već bio približio obronku Maslinske gore, sve ono mnoštvo učenika, puno radosti, poče iza glasa hvaliti Boga za sva silna djela što ih vidješe:  

--

  "Blagoslovljen Kralj, Onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Na nebu mir! Slava na visinama!"  

--

  Nato mu neki farizeji iz mnoštva rekoše: "Učitelju, prekori svoje učenike."  

--

  On odgovori: "Kažem vam, ako ovi ušute, kamenje će vikati!"  

--

  Kad se približi i ugleda grad, zaplaka nad njim  

--

  govoreći: "O kad bi i ti u ovaj dan spoznao što je za tvoj mir!  

--

  Ali sada je sakriveno tvojim očima. Doći će dani na tebe kad će te neprijatelji tvoji opkoliti opkopom, okružit će te i pritijesniti odasvud.  

--

  Smrskat će o zemlju tebe i djecu tvoju u tebi. I neće ostaviti u tebi ni kamena na kamenu zbog toga što nisi upoznao časa svoga pohođenja."  

--

  Ušavši u Hram, stane izgoniti prodavače.  

--

  Kaže im: "Pisano je: Dom moj bit će Dom molitve, a vi od njega načiniste pećinu razbojničku!"  

--

  I danomice naučavaše u Hramu. A glavari su svećenički i pismoznanci tražili kako da ga pogube, a tako i prvaci narodni,  

--

  ali nikako naći što da učine jer je sav narod visio o njegovoj riječi.  

--