Chapter 10

   Nakon toga odredi Gospodin drugih sedamdesetdvojicu učenika i posla ih po dva pred sobom u svaki grad i u svako mjesto kamo je kanio doći.  

--

  Govorio im je: "Žetva je velika, ali radnika malo. Molite dakle gospodara žetve da radnike pošalje u žetvu svoju.  

--

  Idite! Evo, šaljem vas kao janjce među vukove.  

--

  Ne nosite sa sobom ni kese, ni torbe, ni obuće. I nikoga putem ne pozdravljajte.  

--

  U koju god kuću uđete, najprije recite: 'Mir kući ovoj!'  

--

  Bude li tko ondje prijatelj mira, počinut će na njemu mir vaš. Ako li ne, vratit će se na vas.  

--

  U toj kući ostanite, jedite i pijte što se kod njih nađe. Ta vrijedan je radnik plaće svoje. Ne prelazite iz kuće u kuću."  

--

  "Kad u koji grad uđete pa vas prime, jedite što vam se ponudi  

--

  i liječite bolesnike koji su u njemu. I kazujte im: 'Približilo vam se kraljevstvo Božje!'  

--

  A kad u neki grad uđete pa vas ne prime, iziđite na njegove ulice i recite:  

--

  'I prašinu vašega grada, koja nam se nogu uhvatila, stresamo vam sa sebe! Ipak znajte ovo: Približilo se kraljevstvo Božje!'  

--

  Kažem vam: Sodomcima će u onaj dan biti lakše negoli tomu gradu."  

--

  "Jao tebi, Korozaine! Jao tebi, Betsaido! Da su se u Tiru i Sidonu zbila čudesa koja su se dogodila u vama, odavna bi već, sjedeć u kostrijeti i pepelu, činili pokoru.  

--

  Ali Tiru i Sidonu bit će na Sudu lakše negoli vama.  

--

  I ti Kafarnaume! Zar ćeš se do neba uzvisiti? Do u Podzemlje ćeš se strovaliti.  

--

  Tko vas sluša, mene sluša; tko vas prezire, mene prezire. A tko mene prezire, prezire onoga koji mene posla."  

--

  Vratiše se zatim sedamdesetdvojica radosni govoreći: "Gospodine, i zlodusi nam se pokoravaju na tvoje ime!"  

--

  A on im reče: "Promatrah Sotonu kako poput munje s neba pade.  

--

  Evo, dao sam vam vlast da gazite po zmijama i štipavcima i po svoj sili neprijateljevoj i ništa vam neće naškoditi.  

--

  Ali ne radujte se što vam se duhovi pokoravaju, nego radujte se što su vam imena zapisana na nebesima."  

--

  U taj isti čas uskliknu Isus u Duhu Svetom: "Slavim te, Oče, Gospodaru neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i umnih, a objavio malenima. Da, Oče! Tako se tebi svidjelo.  

--

  Sve mi preda Otac moj i nitko ne zna tko je Sin - doli Otac; niti tko je Otac - doli Sin i onaj kome Sin hoće da objavi."  

--

  Tada se okrene učenicima pa im nasamo reče: "Blago očima koje gledaju što vi gledate!  

--

  Kažem vam: mnogi su proroci i kraljevi htjeli vidjeti što vi gledate, ali nisu vidjeli; i čuti što vi slušate, ali nisu čuli!"  

--

  I gle, neki zakonoznanac usta i, da ga iskuša, upita: "Učitelju, što mi je činiti da život vječni baštinim?"  

--

  A on mu reče: "U Zakonu što piše? Kako čitaš?"  

--

  Odgovori mu onaj: Ljubi Gospodina Boga svojega iz svega srca svoga, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svim umom svojim; i svoga bližnjega kao sebe samoga!"  

--

  Reče mu na to Isus: "Pravo si odgovorio. To čini i živjet ćeš."  

--

  Ali hoteći se opravdati, reče on Isusu: "A tko je moj bližnji?"  

--

  Isus prihvati i reče: "Čovjek neki silazio iz Jeruzalema u Jerihon. Upao među razbojnike koji ga svukoše i izraniše pa odoše ostavivši ga polumrtva.  

--

  Slučajno je onim putem silazio neki svećenik, vidje ga i zaobiđe.  

--

  A tako i levit: prolazeći onuda, vidje ga i zaobiđe.  

--

  Neki Samarijanac putujući dođe do njega, vidje ga, sažali se  

--

  pa mu pristupi i povije rane zalivši ih uljem i vinom. Zatim ga posadi na svoje živinče, odvede ga u gostinjac i pobrinu se za nj.  

--

  Sutradan izvadi dva denara, dade ih gostioničaru i reče: 'Pobrini se za njega. Ako što više potrošiš, isplatit ću ti kad se budem vraćao.'"  

--

  "Što ti se čini, koji je od ove trojice bio bližnji onomu koji je upao među razbojnike?"  

--

  On odgovori: "Onaj koji mu iskaza milosrđe." Nato mu reče Isus: "Idi pa i ti čini tako!"  

--

  Dok su oni tako putovali, uđe on u jedno selo. Žena neka, imenom Marta, primi ga u kuću.  

--

  Imala je sestru koja se zvala Marija. Ona sjede do nogu Gospodinovih i slušaše riječ njegovu.  

--

  A Marta bijaše sva zauzeta posluživanjem pa pristupi i reče: "Gospodine, zar ne mariš što me sestra samu ostavila posluživati? Reci joj dakle da mi pomogne."  

--

  Odgovori joj Gospodin: "Marta, Marta! Brineš se i uznemiruješ za mnogo,  

--

  a jedno je potrebno. Marija je uistinu izabrala bolji dio, koji joj se neće oduzeti."  

--