Chapter 7

   Pošto dovrši sve te svoje besjede narodu, uđe u Kafarnaum.  

--

  Nekomu satniku bijaše bolestan sluga, samo što ne izdahnu, a bijaše mu veoma drag.  

--

  Kad je satnik čuo za Isusa, posla k njemu starješine židovske moleći ga da dođe i ozdravi mu slugu.  

--

  Kad oni dođoše Isusu, usrdno ga moljahu: "Dostojan je da mu to učiniš  

--

  jer voli naš narod, i sinagogu nam je sagradio."  

--

  Isus se uputi s njima. I kad bijaše već kući nadomak, posla satnik prijatelje s porukom: "Gospodine, ne muči se. Nisam dostojan da uđeš pod krov moj.  

--

  Zato se i ne smatrah dostojnim doći k tebi. Nego - reci riječ da ozdravi sluga moj.  

--

  Ta i ja, premda sam vlasti podređen, imam pod sobom vojnike pa reknem jednomu: 'Idi' - i ode, drugomu: 'Dođi' - i dođe, a sluzi svomu: 'Učini to' - i učini."  

--

  Čuvši to, zadivi mu se Isus pa se okrenu mnoštvu koje je išlo za njim i reče: "Kažem vam, ni u Izraelu na nađoh tolike vjere."  

--

  Kad se oni koji su bili poslani vratiše kući, nađoše slugu zdrava.  

--

  Nakon toga uputi se Isus u grad zvani Nain. Pratili ga njegovi učenici i silan svijet.  

--

  Kad se približi gradskim vratima, gle, upravo su iznosili mrtvaca, sina jedinca u majke, majke udovice. Pratilo ju mnogo naroda iz grada.  

--

  Kad je Gospodin ugleda, sažali mu se nad njom i reče joj: "Ne plači!"  

--

  Pristupi zatim, dotače se nosila; nosioci stadoše, a on reče: "Mladiću, kažem ti, ustani!"  

--

  I mrtvac se podiže i progovori, a on ga dade njegovoj majci.  

--

  Sve obuze strah te slavljahu Boga govoreći: "Prorok velik usta među nama! Pohodi Bog narod svoj!"  

--

  I proširi se taj glas o njemu po svoj Judeji i po svoj okolici.  

--

  Sve to dojaviše Ivanu njegovi učenici. On dozva dvojicu svojih učenika  

--

  i posla ih Gospodinu da ga pitaju: "Jesi li ti Onaj koji ima doći ili drugoga da čekamo?"  

--

  Došavši k njemu, rekoše ti ljudi: "Ivan Krstitelj posla nas k tebi da pitamo: 'Jesi li ti Onaj koji ima doći ili drugoga da čekamo?'"  

--

  Upravo u taj čas Isus je ozdravio mnoge od bolesti, muka i zlih duhova i mnoge je slijepe podario vidom.  

--

  Tada im odgovori: "Pođite i javite Ivanu što ste vidjeli i čuli: Slijepi progledaju, hromi hode, gubavi se čiste, gluhi čuju, mrtvi ustaju, siromasima se navješćuje evanđelje.  

--

  I blago onom tko se ne sablazni o mene."  

--

  Kad Ivanovi glasnici odoše, poče Isus govoriti mnoštvu o Ivanu: "Što ste izašli u pustinju gledati? Trsku koju vjetar ljulja?  

--

  Ili što ste izašli vidjeti: Čovjeka u mekušaste haljine odjevena? Eno, oni u sjajnoj odjeći i raskošju po kraljevskim su dvorima.  

--

  Ili što ste izašli vidjeti? Proroka? Uistinu, kažem vam, i više nego proroka!  

--

  On je onaj o kome je pisano: Evo, šaljem glasnika svoga pred licem tvojim da pripravi put pred tobom.  

--

  Kažem vam: među rođenima od žene nitko nije veći od Ivana. A ipak, i najmanji u kraljevstvu Božjem veći je od njega."  

--

  Sav narod koji ga je slušao, pa i carinici, uvidješe pravednost Božju: pokrstiše se Ivanovim krstom.  

--

  Naprotiv, farizeji i zakonoznanci ometoše što je Bog s njima naumio jer ne htjedoše da ih Ivan krsti.  

--

  "S kime dakle da prispodobim ljude ovog naraštaja? Komu su nalik?  

--

  Nalik su djeci što sjede na trgu pa jedni drugima po poslovici dovikuju: 'Zasvirasmo vam i ne zaigraste! Zakukasmo i ne zaplakaste!'  

--

  Doista, došao je Ivan Krstitelj. Nije kruha jeo ni vina pio, a velite: 'Đavla ima!'  

--

  Došao je Sin Čovječji koji jede i pije, a govorite: 'Evo izjelice i vinopije, prijatelja carinika i grešnika!'  

--

  Ali opravda se Mudrost pred svom djecom svojom."  

--

  Neki farizej pozva Isusa da bi blagovao s njime. On uđe u kuću farizejevu i priđe stolu.  

--

  Kad eto neke žene koja bijaše grešnica u gradu. Dozna da je Isus za stolom u farizejevoj kući pa ponese alabastrenu posudicu pomasti  

--

  i stade odostrag kod njegovih nogu. Sva zaplakana poče mu suzama kvasiti noge: kosom ih glave svoje otirala, cjelivala i mazala pomašću.  

--

  Kad to vidje farizej koji ga pozva, pomisli: "Kad bi ovaj bio Prorok, znao bi tko i kakva je to žena koja ga se dotiče: da je grešnica."  

--

  A Isus, da mu odgovori, reče: "Šimune, imam ti nešto reći." A on će: "Učitelju, reci!" A on:  

--

  "Neki vjerovnik imao dva dužnika. Jedan mu dugovaše pet stotina denara, drugi pedeset.  

--

  Budući da nisu imali odakle vratiti, otpusti obojici. Koji će ga dakle od njih više ljubiti?"  

--

  Šimun odgovori: "Predmnijevam, onaj kojemu je više otpustio." Reče mu Isus: "Pravo si prosudio."  

--

  I okrenut ženi reče Šimunu: "Vidiš li ovu ženu? Uđoh ti u kuću, nisi mi vodom noge polio, a ona mi suzama noge oblila i kosom ih svojom otrla.  

--

  Poljupca mi nisi dao, a ona, otkako uđe, ne presta mi noge cjelivati.  

--

  Uljem mi glave nisi pomazao, a ona mi pomašću noge pomaza.  

--

  Stoga, kažem ti, oprošteni su joj grijesi mnogi jer ljubljaše mnogo. Komu se malo oprašta, malo ljubi."  

--

  A ženi reče: "Oprošteni su ti grijesi."  

--

  Sustolnici počeli nato među sobom govoriti: "Tko je ovaj da i grijehe oprašta?"  

--

  A on reče ženi: "Vjera te tvoja spasila! Idi u miru!"  

--