| Chapter 20 |
1 |
"Kraljevstvo je nebesko kao kad domaćin rano ujutro izađe najmiti radnike u svoj vinograd. --
|
2 |
Pogodi se s radnicima po denar na dan i pošalje ih u svoj vinograd. --
|
3 |
Izađe i o trećoj uri i vidje druge gdje stoje na trgu besposleni --
|
4 |
pa i njima reče: 'Idite i vi u moj vinograd pa što bude pravo, dat ću vam.' --
|
5 |
I oni odoše. Izađe opet o šestoj i devetoj uri te učini isto tako. --
|
6 |
A kad izađe o jedanaestoj uri, nađe druge gdje stoje i reče im: 'Zašto ovdje stojite vazdan besposleni?' --
|
7 |
Kažu mu: 'Jer nas nitko ne najmi.' Reče im: 'Idite i vi u vinograd.'" --
|
8 |
"Uvečer kaže gospodar vinograda svojemu upravitelju: 'Pozovi radnike i podaj im plaću počevši od posljednjih pa sve do prvih.' --
|
9 |
Dođu tako oni od jedanaeste ure i prime po denar. --
|
10 |
Pa kada dođu oni prvi, pomisle da će primiti više, ali i oni prime po denar. --
|
11 |
A kad primiše, počeše mrmljati protiv domaćina: --
|
12 |
'Ovi posljednji jednu su uru radili i izjednačio si ih s nama, koji smo podnosili svu tegobu dana i žegu.'" --
|
13 |
"Nato on odgovori jednomu od njih: 'Prijatelju, ne činim ti krivo. Nisi li se pogodio sa mnom po denar? --
|
14 |
Uzmi svoje pa idi. A ja hoću i ovomu posljednjemu dati kao i tebi. --
|
15 |
Nije li mi slobodno činiti sa svojim što hoću? Ili zar je oko tvoje zlo što sam ja dobar?'" --
|
16 |
"Tako će posljednji biti prvi, a prvi posljednji." --
|
17 |
Dok je Isus uzlazio u Jeruzalem, uze dvanaestoricu nasamo te im putem reče: --
|
18 |
"Evo, uzlazimo u Jeruzalem i Sin Čovječji bit će predan glavarima svećeničkim i pismoznancima. Osudit će ga na smrt --
|
19 |
i predati poganima da ga izrugaju, izbičuju i razapnu, ali on će treći dan uskrsnuti." --
|
20 |
Tada mu pristupi mati sinova Zebedejevih zajedno sa sinovima, pade ničice da od njega nešto zaište. --
|
21 |
A on će joj: "Što želiš?" Kaže mu: "Reci da ova moja dva sina u tvome kraljevstvu sjednu uza te, jedan tebi zdesna, drugi slijeva." --
|
22 |
Isus odgovori: "Ne znate što ištete. Možete li piti čašu koju ću ja piti?" Kažu mu: "Možemo!" --
|
23 |
A on im reče: "Čašu ćete moju doduše piti, ali sjesti meni zdesna ili slijeva - to nisam ja vlastan dati, to je onih kojima je pripravio moj Otac." --
|
24 |
Kada su to čula ostala desetorica, razgnjeve se na dva brata. --
|
25 |
Zato ih Isus dozva i reče: "Znate da vladari gospoduju svojim narodima i velikaši njihovi drže ih pod vlašću. --
|
26 |
Neće tako biti među vama! Naprotiv, tko hoće da među vama bude najveći, neka vam bude poslužitelj. --
|
27 |
I tko god hoće da među vama bude prvi, neka vam bude sluga." --
|
28 |
"Tako i Sin Čovječji nije došao da bude služen, nego da služi i život svoj dade kao otkupninu za mnoge." --
|
29 |
Kad su izlazili iz Jerihona, pođe za njim silan svijet. --
|
30 |
I gle, dva slijepca sjeđahu kraj puta. Čuvši da Isus prolazi, povikaše: "Gospodine, smiluj nam se, Sine Davidov!" --
|
31 |
Mnoštvo ih ušutkivalo, ali oni još jače viknuše: "Gospodine, smiluj nam se, Sine Davidov!" --
|
32 |
Isus se zaustavi, dozove ih i reče: "Što hoćete da vam učinim?" --
|
33 |
Kažu mu: "Gospodine, da nam se otvore oči." --
|
34 |
Isus se ganut dotače njihovim očiju i oni odmah progledaše. I pođoše za njim. --
|