| Chapter 2 |
1 |
Jahve zapovjedi velikoj ribi da proguta Jonu. Tri dana i tri noći ostade Jona u ribljoj utrobi. --
|
2 |
Iz utrobe riblje stade Jona moliti Jahvu, Boga svojega. --
|
3 |
On reče: "Iz nevolje svoje zavapih Jahvi, i on me usliša; iz utrobe Podzemlja zazvah, i ti si mi čuo glas. --
|
4 |
Ti me baci moru u dubine, i voda me opteče. Sve poplave tvoje i valovi oboriše se na me. --
|
5 |
Pomislih: odbačen sam ispred očiju tvojih. Al' ipak oči upirem svetom Hramu tvojem. --
|
6 |
Vode me do grla okružiše, bezdan me opkoli. Trave mi glavu omotaše, --
|
7 |
siđoh do korijena planina. Nada mnom se zatvoriše zauvijek zasuni zemljini. Al' ti iz jame izvadi život moj, o Jahve, Bože moj. --
|
8 |
Samo što ne izdahnuh kad se spomenuh Jahve, i molitva se moja k tebi vinula, prema svetom Hramu tvojemu. --
|
9 |
Oni koji štuju isprazna ništavila milost svoju ostavljaju. --
|
10 |
A ja ću ti s pjesmom zahvalnicom žrtvu prinijeti. Što se zavjetovah, ispunit ću. Spasenje je od Gospoda." --
|
11 |
Tada Jahve zapovjedi ribi i ona izbljuva Jonu na obalu. --
|