| Chapter 38 |
1 |
Psalam. Davidov. Za spomen. --
|
2 |
Jahve, u srdžbi svojoj nemoj ne karati, i nemoj me kazniti u svojemu gnjevu. --
|
3 |
Strijele se tvoje u me zabodoše, ruka me tvoja teško pritisnu: --
|
4 |
na tijelu mi ništa zdravo nema zbog gnjeva tvog, od grijeha mojih mira mi nema kostima. --
|
5 |
Zloće moje glavu su mi nadišle, kao preteško breme tište me. --
|
6 |
Rane moje zaudaraju i gnjiju zbog bezumnosti moje. --
|
7 |
Pogurih se sav i zgrčih, povazdan lutam žalostan. --
|
8 |
Moji bokovi puni su ognjice, na tijelu mi ništa zdravo nema. --
|
9 |
Iscrpljen sam i satrven posve, stenjem od jecanja srca svojega. --
|
10 |
O Gospode, sve su mi želje pred tobom, i vapaji moji nisu ti skriveni. --
|
11 |
Srce mi udara silno, snaga me ostavlja i svjetlost vida očinjeg gasi se. --
|
12 |
Prijatelji i drugovi od rana mojih uzmakoše, i moji najbliži stoje daleko. --
|
13 |
Namještaju mi zamke oni koji mi život vrebaju, koji mi žele nesreću, propašću mi prijete i uvijek smišljaju prijevare. --
|
14 |
A ja sam kao gluh i ništa ne čujem i, kao nijem, usta ne otvaram. --
|
15 |
Postadoh k'o čovjek koji ne čuje i koji u ustima nema odgovora. --
|
16 |
Jer u tebe se, o Jahve, uzdam, ti ćeš me uslišati, Jahve, Bože moj! --
|
17 |
Rekoh: "Nek' se ne raduju nada mnom; kad mi noga posrne, nek' se ne uzdižu nada mnom!" --
|
18 |
Jer umalo ne propadoh, i moja je bol svagda preda mnom. --
|
19 |
Bezakonje svoje ja priznajem i pun sam žalosti zbog grijeha svojega. --
|
20 |
A koji su bez razloga protiv mene, moćni su, i mnogi su koji me mrze nepravedno. --
|
21 |
Za dobro zlom mi uzvraćaju, protive mi se što tražim dobro. --
|
22 |
O Jahve, ne ostavljaj me! Bože moj, ne udaljuj se od mene! --
|
23 |
Požuri se meni u pomoć, Gospode, spase moj! --
|