| Chapter 30 |
1 |
"A sada, gle, podruguju se mnome ljudi po ljetima mlađi od mene kojih oce ne bih bio metnuo ni s ovčarskim psima stada svojega. --
|
2 |
Ta što će mi jakost ruku njihovih kad im muževna ponestane snaga ispijena glađu i oskudicom. --
|
3 |
Glodali su u pustinji korijenje i čestar opustjelih ruševina. --
|
4 |
Lobodu su i s grmlja lišće brali, kao kruh jeli korijenje žukino. --
|
5 |
Od društva ljudskog oni su prognani, za njima viču k'o za lopovima. --
|
6 |
Živjeli su po strašnim jarugama, po spiljama i u raspuklinama. --
|
7 |
Urlik im se iz šikarja dizao; po trnjacima ležahu stisnuti. --
|
8 |
Sinovi bezvrijednih, soj bezimenih, bičevima su iz zemlje prognani. --
|
9 |
Rugalicom sam postao takvima i njima sada služim kao priča! --
|
10 |
Gnušaju me se i bježe od mene, ne ustežu se pljunut' mi u lice. --
|
11 |
I jer On luk mi slomi i satrije me, iz usta svojih izbaciše uzdu. --
|
12 |
S desne moje strane rulja ustaje, noge moje u bijeg oni tjeraju, put propasti prema meni nasiplju. --
|
13 |
Stazu mi ruše da bi me satrli, napadaju i ne brani im nitko, --
|
14 |
prolomom oni širokim naviru i kotrljaju se poput oluje. --
|
15 |
Strahote sve se okreću na mene, mojeg ugleda kao vjetra nesta, poput oblaka iščeznu spasenje. --
|
16 |
Duša se moja rasipa u meni, dani nevolje na me se srušili. --
|
17 |
Noću probada bolest kosti moje, ne počivaju boli što me glođu. --
|
18 |
Muka mi je i halju nagrdila i stegla me k'o ovratnik odjeće. --
|
19 |
U blato me je oborila dolje, gle, postao sam k'o prah i pepeo. --
|
20 |
K Tebi vičem, al' Ti ne odgovaraš; pred Tobom stojim, al' Ti i ne mariš. --
|
21 |
Prema meni postao si okrutan; rukom preteškom na me se obaraš. --
|
22 |
U vihor me dižeš, nosiš me njime, u vrtlogu me olujnom kovitlaš. --
|
23 |
Da, znadem da si me smrti predao, saborištu zajedničkom svih živih. --
|
24 |
Al' ne pruža li ruku utopljenik, ne viče li kad padne u nevolju? --
|
25 |
Ne zaplakah li nad nevoljnicima, ne sažalje mi duša siromaha? --
|
26 |
Sreći se nadah, a dođe nesreća; svjetlost čekah, a gle, zavi me tama. --
|
27 |
Utroba vri u meni bez prestanka, svaki dan nove patnje mi donosi. --
|
28 |
Smrknut idem, al' nitko me ne tješi; ustajem u zboru - da bih kriknuo. --
|
29 |
Sa šakalima sam se zbratimio i nojevima postao sam drugom. --
|
30 |
Na meni sva je koža pocrnjela, i kosti mi je sažgala ognjica. --
|
31 |
Tužaljka mi je ugodila harfu, svirala mi glas narikača ima. --
|